Pripreme za srednju umetničku školu
Individualnim pristupom prolazimo kroz sve što je predviđeno za prijemni ispit (crtanje, slikanje, vajanje)
Prema ovoj grupi dece gajim posebnu empatiju i izuzetan elan jer to su moje buduće kolege. Za razliku od drugih profesija, naša zahteva čulnije i senzitivnije osobe. Tako se za ovaj poziv opredeljuju uglavnom deca sa malo drugačijim pogledom na svet. Za njih su pripreme za prijemni ispit prilično stresno iskustvo. To je razlog zbog kog volim da imam prijateljski pristup prema svojim đacima.
Na časovima pored praktičnog dela listamo knjige, razgovaramo o umetnicima, obilazimo galerije i muzeje, pričamo o našim radovima i korigujemo ih.
Očekivanja, zabune i dileme…
Jasno je, da je stresan period pred vama. Prepuni ste pitanja i očekivanja… Svakako su tu i nedoumice:
- Koliko je vremena potrebno da bi se dete dobro spremilo za srednju umetničku školu?
- Da li je moje dete dovoljno talentovano za umetnički poziv? (Pa suprotno prethodnom pitanju, misao : ,,Moje dete je briljantan umetnik, sigurno mu ne treba puno priprema!”)
- Koliko treba vremena da bi se video prvi rezultat napretka?
- Kako u moru različitih tehnika, samoproklamovanih umetnika, ekspanziji „umetnosti“ na različitim društvenim mrežama, možemo da znamo šta je danas umetnost, a šta nije?
- Da li je rano za pripreme za srednju školu? Možda bi ipak trebalo prvo da upiše školu crtanja za decu.
Milica Kaljević
Osnivač i predavač.
Akademski grafičar i Profesor likovne kulture.
Preporuka
Idealno vreme kada da započnete sa pripremnim časovima je početak osmog razreda. Što se Novog Sada tiče, kada kažemo „pripreme za srednju umetničku školu“ misli se na srednju školu za dizajn ‘Bogdan Šuput’. Da biste izbegli spremanje u poslednji čas, jedna školska godina je optimalno vreme koje je dovoljno svakom detetu da usvoji potrebno znanje. Bez obzira kojim tempom ono usvaja informacije, spremanje u poslednji čas nije dobro, jer dolazimo u opasnost da dete ima dosta ,,rupa u znanju.” Kasnije, nadoknadjivanje velikom brzinom stvara konfuziju. Na kraju dolazi do potpunog zbunjivanja, pa dete ne može da pokaže ni veštine koje je već imalo. Stoga, ja sam uvek za lagan tempo.
Da li je moje dete dovoljno talentovano za umetnički poziv?
Na ovo pitanje mogu da vam odgovorim nakon prvog završenog rada kod mene.
Ono što morate znati jeste da precrtavanje i crtanje uživo nisu iste stvari. Deca najviše vole da precrtavaju likove svojih idola, crtane junake, životinje i dr. To je delimično u redu kao neka vrsta vežbe. No medjutim, precrtavanje moze dovesti u zabludu i dete i zadivljenog roditelja. Takvim načinom rada, apsolutno ne koristimo maštu, a ona je najvažnija za naš poziv. Samim tim izostaje ideja, koja je pokretač umetnosti. Uopšteno, medju nama profesionalnim umetnicima vlada opšte poznati otpor prema precrtavanju, jer se oko i kreativnost jedino dobro vežbaju ako crtamo (slikamo, vajamo…) uživo i ,,iz glave.”
Dok se neko amaterski zanima precrtavanjem (što je oku mnogo lakše nego rad uživo) ne dotiče svesno ni jedan likovni element: tačka, linija, boja, ravan, tekstura, prostor, volumen, svetlost, senke.
Zato, ako čitate ovaj tekst, a još uvek niste krenuli sa pripremama, podstičite dete da crta iz svog uma. Tada će i ono znati da li želi jednog dana da bude umetnik, ili više voli da precrtava jer mu/joj je maštanje teško.
,,Moje dete je umetnik!”…
Moram vas razočarati i reći vam da nije. Deca mogu da nas zadive svojim slikama i crtežima, pogotovo ako je naše dete u pitanju i ako ste laik. Netalentovanim ljudima je sve lepo…
Ima darovite dece, i oni su potencijal. No medjutim zarad njihovog napretka nije pedagoški dodeljivati im epitet umetnika. Mnoge godine, pa čak i decenije posla su pred njima, da bi možda nekada zaslužili to zvanje. Tu titulu ne odredjujemo ni vi ni ja. O tome diskutuju publika, kritika i drugi faktori.
Na društvenim mrežama je trenutna ekspanzija ljudi koji ,,znaju da crtaju” (ustvari precrtavaju). Njih ljudi doživljavaju kao umetnike, a i sami za sebe kažu da su Artisti. Naravno potpuno neopravdano, jer je osnova svakog umetničkog dela ideja. Precrtavanje naravno ne spada u to. Ovakvi se čak odvaže da drže likovne radionice i podučavaju druge.
Zbog toga škola slikanja Ujedinjene umetnosti postoji, da bi vratila integritet umetnosti. Postojimo i da bismo napravili buduće prave umetnike sa idejama, a ne precrtavanjem. Velika čast bi mi bila da učestvujem u kreiranju povratka publike koja zna da razlikuje stvarnu likovnost od nečeg što nema nikakvu vrednost.
Koliko vremena je potrebno da bi se video prvi rezultat napretka?
Napredak je relativna stvar. Ovakav odgovor ste očekivali. On zavisi od dosta stvari:
Da li je dete steklo već neke likovne navike?
Pod ovim podrazumevam čestu upotrebu slikarskih Youtube tutorijala koji odaju nekakve trikove koji (ne moraju, ali mogu) biti pogrešni, a dete ih je usvojilo. U tom slučaju nam treba malo vremena da se odreknemo tih navika. Kraljica svih primera je muljanje prstima da bi se napravila senka. Pravilno, likovnjaci koriste šrafuru. Muljanje prstima se smatra poštapalicom i neznanjem da se izvede veština senčenja.
Zainteresovanost i dodatni rad
Svi mi koji smo od ranog tinejdž doba prolazili kroz pripreme, prvo za Srednje umetničke škole, a posle i fakultete, znamo kakvo je to iskušenje. Ovde dete prolazi kroz lični ispit, da li zaista voli svoju buduću struku ili ne. Ozbiljan rad se znatno razlikuje od hobija, pa će biti i onih dana kada im se ne radi ali moraju zbog vežbe. Preporučujem svakako, da pored pripremnih časova imaju svoj mali sketchbook (blok za skiciranje) u kom će raditi na svojim idejama.
Očekivanja, stres…
Jasno je da stres i pritisak utiču na brzinu kojom napredujemo. Trema i panika čak mogu potpuno da nas onesposobe. Ovo je važan faktor koji utiče na kompletnu sliku i utisak o detetovom radu. Postoje izrazito darovita deca, ali od blokade zbog pritiska ne mogu da pokažu svoje pravo znanje i veštine. Ovde istupamo mi, koji smo prošli kroz sve to. Nastupamo zajedno, roditelji i profesori. Zato, ne mogu dovoljno da naglasim, koliko je tada potrebno da ih bodrimo i razgovaramo sa njima.
Pripremni časovi za prijemni ispit za Srednju školu za dizajn, traju tri sata dva puta nedeljno. Neposredno pred prijemni ispit broj časova uglavnom povećamo.
Na pripremama radimo sve što će se ocenjivati na prijemnom ispitu. Tehnike koje deca moraju savladati su vezane za crtanje, slikanje i vajanje.
*Pored svega navedenog, u program su uključene posete: galerijama, muzejima i korišćenje literature koju poseduje škola.
1. Crtanje
Na ispitu iz crtanja će se bodovati: kompozicija, proporcija i karakter oblika, kvalitet linije kao i opšti likovni utisak.
2. Slikanje
Na ispitu iz slikanja će se bodovati: kompozicija , osećaj za boju, lokalni ton i opšti likovni utisak.
3. Vajanje
Na ispitu iz vajanja će se bodovati: kompozicija, osećaj za oblik, strukturalna vrednost i taktilnost.
Cena
priprema za srednju umetničku školu-
Trajanje jednog časa = 3 sata
-
Časovi se održavaju 2 puta nedeljno (2 x 3 sata)
-
Cena je 3.000rsd po času
-
Dogovor oko termina časova
-
Obezbeđen materijal
PRIJAVITE SE
ili pošaljite dodatno pitanje
Ostali tekstovi
