Crtanje Portreta u 6 Koraka

Kako pravilno vizirati i posmatrati

Već sam pisala o tome kako pravilno vizirati i posmatrati u ovom tekstu, stoga ću taj korak preskočiti.

Pošto smo izabrali reper meru, izračunali koliko tih jedinica staje u širinu i dužinu glave i vrata, odredjujemo nagib glave (ukoliko postoji) pomoćnom linijom.

‍
Zatim postavimo glavu u obliku jajeta a vrat možemo predstaviti valjkom ili ga prosto opisati sa dve paralelne linije. Uglavnom uvek uzimam kao reper meru širinu oka. Ovaj put sam htela malo da promenim pa sam uzela dužinu uha. Nacrtana je u gornjem desnom uglu. Sledeće što radimo je odredjivanje linije koja ide kroz sredinu očiju, zatim ona koja odredjuje kraj nosa i poslednja ide kroz sredinu usana.

U ovom koraku polako izlazimo iz faze kada je glava samo jaje. Počinjemo da tražimo oblik lobanje kakav zaista jeste. Ono što je važno da napomenem je da ćemo od od ove faze pa nadalje stalno raditi na razradi karaktera.

‍
U dobijanju što približnijeg lika učestvuje svaka faza na svoj način. Traženje tačnog položaja delova lica, različit kvalitet linije (deblja, tanja), senčenje, izvlačenje svetlosti gumicom.

U ovom momentu opisujemo pomoću konturnih linija oblike unutar lica što je preciznije moguće. Čak i ako sada ne uspete da se izborite sa karakterom, ne brinite, jer ćete ga svakako razradjivati do kraja. Takodje imajte na umu da samo opisivanje pomoću linija ne daje još uvek potpun efekat da neko ,,liči.” Jer neke stvari koje linije ne mogu i ne trebaju da dočaraju, dočaraće senke.

U petom koraku polako uvodimo senke. Koristimo meke olovke ( B2, B4…6,8,9..) za tamne senke, olovke srednje tvrdoće za senke srednjeg inteziteta (H, F, HB, B  bez broja, samo piše B) i tvrde olovke za jedva vidljive senke, koje su dosta značajne ( od H2 – H9 ).

‍
Kako bi vam posmatranje senki i razlikovanje njihovog intenziteta bilo lakše, slobodno se koristite gledanjem kroz trepavice ili čkiljenjem.  Na ovaj način oko dosta  bolje registruje kontraste.
U toku rada volim da koristim  fotografisanje svakog koraka . Tako imam jasan uvid u to da li sam na dobrom putu ili ne. Ono što kamera zabeleži dosta nam pomaže, jer se različito crtež vidi uživo i preko ekrana. Tamo su kontrasti izraženiji, pa ukoliko nam se to dopada znamo kako da korigujemo. Takodje, ako smo napravili neki deformitet, kog nismo svesni jer ga ne vidimo, kamera će prenaglasiti i biće nam jasnije šta da ispravimo.

‍
Još jedan od načina za proveru tačnosti  je ogledalo. Stanite ispred ogledala sa svojim crtežom. Videćete odmah da li imate greške u kompoziciji. Da li izgleda nešto čudno? Preteže li nešto na jednu stranu više nego što treba? Locirajte to mesto i ispravite ga.

Sada smo već blizu kraja
Ovaj korak vizuelno može dati najveću promenu iako je najlepši, možda i najlakši za rad. Do sada smo sve proverili, tačno pozicionirali, namestili i ostalo. Počinjemo  kako ja volim da kažem ,,sitan vez”.  U ovom koraku ćemo se baviti teksturom, svetlom i detaljima. Koristićemo gumicu u olovci više nego u prethodnim koracima. Sada izvlačimo detalje i svetlost.  U previše tamnim partijama nju koristimo kao regularnu olovku za dobijanje teksture i finog svetla (npr kosa).

‍
Što više budete uvodili svetlih i tamnih delova srednje valerske vrednosti, crtež će delovati ozbiljnije i bogatije. Ovaj  korak  je dosta važan, a umeće pravljenja srednjih tonova, kao i linija različitih vrednosti nas tačno vizuelno postavlja na crtački nivo na kom smo trenutno.